Палата је сазидана – Душан Јерковић

Као жиле храстове, усађене им ноге у блату до колена. Киша је и не одмара се човек који вреди. Зјапи дубина. Темељи ту ће се сабити. Од влажних дасака никла малена барака. Одмор је у њој крај заложене ватре. Дим се са дисањем уснулих и задахом зноја шири. Уклупчана телеса на земљаној постељи леже. Из џепа једнога од њих сличица детета вири. Расте кућа све … Настави са читањем Палата је сазидана – Душан Јерковић

Neće dugo čekati! – Ljubica Ivošević Dimitrov

Zadrhtaše usne njene, u oku se suza javi; Gorak osmeh sledio je, te usnice – koral pravi! – Ja je gledah, dugo, dugo, … reći ništa nisam smeo … Da joj prazne nade redam; da je tešim? – Nisam hteo! Ona priđe meni bliže, za ruku me nemo uze: Obasja joj rumen lice – prestadoše teći suze; Laki uzdah ote joj se, zatim nekud pogled … Настави са читањем Neće dugo čekati! – Ljubica Ivošević Dimitrov

Tuga – Dušan Jerković

U magli hod i mutno priviđenje.. Srce življe prostruji, kada procveta noć. Svetiljke i zvezde blistaju. Bliži se smirenje I slutnja iz ugla se javlja da će ti neko doć. A tama na dušu pada I u njoj zajeca tuga. Nemir za nemirom tone… Za nadom čežnja i nada, A svuda suton, bez druga. Samo zvezde u oblačju rone… I neko tu, blizu, plače i … Настави са читањем Tuga – Dušan Jerković

Ne vređajte rane! – Ljubica Ivošević Dimitrova

I ovo malo slobode hude smeta vam! Narodne ljude – Izdajicama roda zovete, Podlo hulite, zamke pletete! Savest vam kleta nije u redu, Hteli bi veću narodnu bedu! U lance s’ njim: Da nema spasa! – Da nema prava, slobode, glasa! Al, kad vam meso za tanad treba – Šta mari narod što nema hleba? Profita biće više i blaga – Nije vam skupa narodna … Настави са читањем Ne vređajte rane! – Ljubica Ivošević Dimitrova

Radnik na pristaništu – Dušan Jerković

Svakog dana sa okrajkom hleba kroz grad poneće noć na putu svom iz predgrađa, do šlepova teretnih gde u znoju, kao poluga savijen, po ceo dan mrki ugalj vuče. Tugom zagledan u brod koji odlazi, daleko bi želeo poć`. Zastane samo na tren, dok obalom trešti svađa. Danas ga nadzornik psuje još gore nego juče. Bez reči tovari ugalj sa šlepa dole na obalu strmu, … Настави са читањем Radnik na pristaništu – Dušan Jerković

Veliki petak godine Hiljadu devet stotina i devetnaeste – Miroslav Krleža

Karlu Liebknechtu u spomen O, Veliko Bezglavo Nešto, prokleto ime tvoje, u sve vijeke vjekova! Krvavi čavli opet čovječju ruku gnoje, a zloguka ptica tmine mrtvačku pjesan poje. Zloguka ptica tmine, slijepa ptica sova. O, Veliko Bezglavo Nešto, prokleto ime tvoje u sve vijeke vjekova! U borbi s krdom lažnih i krivih bogova pao je Čovječji Sin. Krstove svoje je golgotski zabio cirkus iz gubave … Настави са читањем Veliki petak godine Hiljadu devet stotina i devetnaeste – Miroslav Krleža