Slom kraljevske vojske – Branko Ćopić

Četrdeset prve na našu zemlju sruči se nemački malj. Pred Švabom sramno pobjegoše čitava vlada i kralj. Gospoda razna i generali utrli izdaji put, pa sad se žure okupatoru da mu poljube skut. Ostade vojska bez komande, kud će, na koji kraj dok mrski fašist zemlju steže u smrtni zagrljaj. Raspada se armija stara, a narod ko će da brani? Plinuli zemljom skakavci gladni: Švabe … Настави са читањем Slom kraljevske vojske – Branko Ćopić

U kolibama smrti – Dušan Vasiljev

Oblak se nadvija kô pijan mesec nad kolje u nebo ubodeno, i teče crvena krv rekom. I putevi su u magle utkani što su legle po drveću. Osećamo da po kućama našim senke kostura šeću, u selu cvetnom, dalekom. I ničeg nema što bi nas opilo u tom času, i svi smo silni, krvavi atamani u ovom klanju. I zar da od lasta čekamo da … Настави са читањем U kolibama smrti – Dušan Vasiljev

NAPRED! – Ljubica Ivošević Dimitrova

Ćutite, ćutite – ne kunite svet! – Je l’ vam sudba grozna; je l’ vam život klet; Dal’ vam slaba čeda, gola, gladna mru; Da l’ vam silni prava čovečanska tru? – Ne kunite svet: Smelo glavu gore, u borbu napred!   Vojska vam je mala; sloga spaja nas – Amo, braćo mila, kucnuo je čas! Vođa nam je Pravda a Istina s njom, Sloboda … Настави са читањем NAPRED! – Ljubica Ivošević Dimitrova

Luda pesma – Miloš Vidaković

Ovo je pesma bez ritma i rime, ovo je pesma pisana običnim rečima, jer joj muzika stihova neće dati lepotu, koju ona i ne traži. Ovo je pesma nelepa i odvaljena ko siv kamen iz naših srca, dubokih i mučaljivih kao pećine. Ovo je pesma krvava, jer je namenjena onima koji su krv levali, koji su bili gorostasni u pregaranju i žrtvovanju sebe, misleći dobro … Настави са читањем Luda pesma – Miloš Vidaković

Палата је сазидана – Душан Јерковић

Као жиле храстове, усађене им ноге у блату до колена. Киша је и не одмара се човек који вреди. Зјапи дубина. Темељи ту ће се сабити. Од влажних дасака никла малена барака. Одмор је у њој крај заложене ватре. Дим се са дисањем уснулих и задахом зноја шири. Уклупчана телеса на земљаној постељи леже. Из џепа једнога од њих сличица детета вири. Расте кућа све … Настави са читањем Палата је сазидана – Душан Јерковић

Neće dugo čekati! – Ljubica Ivošević Dimitrov

Zadrhtaše usne njene, u oku se suza javi; Gorak osmeh sledio je, te usnice – koral pravi! – Ja je gledah, dugo, dugo, … reći ništa nisam smeo … Da joj prazne nade redam; da je tešim? – Nisam hteo! Ona priđe meni bliže, za ruku me nemo uze: Obasja joj rumen lice – prestadoše teći suze; Laki uzdah ote joj se, zatim nekud pogled … Настави са читањем Neće dugo čekati! – Ljubica Ivošević Dimitrov

Tuga – Dušan Jerković

U magli hod i mutno priviđenje.. Srce življe prostruji, kada procveta noć. Svetiljke i zvezde blistaju. Bliži se smirenje I slutnja iz ugla se javlja da će ti neko doć. A tama na dušu pada I u njoj zajeca tuga. Nemir za nemirom tone… Za nadom čežnja i nada, A svuda suton, bez druga. Samo zvezde u oblačju rone… I neko tu, blizu, plače i … Настави са читањем Tuga – Dušan Jerković