Pjesma u žitu – Vladimir Čerkez

Plavi jorgovan njiše zoru. I zvijezde gasnu horizontom. Ležim u žitu – zelenom moru. Kaplju rakete dalekim frontom. Muklo se valja tutanj boja. Dim paljevina vjetar nosi. U blatu sa mnom četa moja I vlati žita u crnoj kosi. Ne plaši mene zora ova. Lažno se smješka ratna sreća. Nebo i zvijezde umjesto krova, Al taj jorgovan na svadbe sjeća. Iz grmlja srebrn zvončić ptice … Настави са читањем Pjesma u žitu – Vladimir Čerkez

Kljuse – Ivan Goran Kovačić

Klonulo je kljuse kraj puta, sred snijega: Dršće izranjeno; porasla mu dlaka Ko lešu; kolone prolaze kraj njega Bez glasa, u gluhu jarku njegva mraka. Tu stoji na mjestu i noći i dane, Ko da je ukleto, bez kretnje, nit miče Repom; na njem samo pomiču se rane Živeći i rastuć; dlaka dalje niče. Kao mahovina na grobu, i trava. Mršavi mu truplo, polako se … Настави са читањем Kljuse – Ivan Goran Kovačić

Pred smrtjo – Karel Destovnik Kajuh

Kadar žalosten sem in potrt, denem svoje misli med dlani. Kakor bi umiral se takrat mi zdi, kot da oznanjal bi skovir mi smrt… Ali predno mi skovir odpoje; malo preden bom umrl, se bom v tihi hram zaprl in izpel vse pesmi svoje. – – – – – – – – – Pred smrću Kad stanem tužan i klonem, i stavim misli među ruke … Настави са читањем Pred smrtjo – Karel Destovnik Kajuh

Прича о изгубљеној – Бранко Ћопић

„Још живиш, можда, а можда умрла си, ал давни кад ми проговоре гласи, твоје ми име донесу…“ (Из чешке лирике) Као да опет гледам: ево сурових дана… Рано je прољеће било, а тебе опече, у сутон, пољубац развигорца и руке, сироте двије, клонуше пусто у крило; снена од пупова, над тобом, тамна се зањиха грана. Шапатом тугованка са усана ти слети; „О, пушко, по крви … Настави са читањем Прича о изгубљеној – Бранко Ћопић

Strijeljanoj maloj Ani studentkinji – Radovan Zogović

Mi smo voljeli vjetar po tek isklasaloj zobi, i snijeg gradski – po trepavicama zvjezdice i latice. I imali smo – čas u mojoj, čas u njenoj sobi – uramljenu kopiju Renoarove Čitačice. I imali smo, nas dvoje, iz skupnog bježanja od žandara, iz zaklona najzad, poljubac koji nijesmo ponovili. Neizbježni poljubac iza susreta očiju od sreće i od žara; nezaboravni, o kojemu nikad nijesmo … Настави са читањем Strijeljanoj maloj Ani studentkinji – Radovan Zogović

Mračno doba – Ivan Goran Kovačić

U tuđem kraju tuđe planine, U tuđem polju tuđa mi žita, I tuđe ptice, tuđe daljine – I vječno žedan pijem iz sita. Mračno je sunce, preduge noći, I nigdje ne sjaš, moja zvijezdo – Moram se vratit: u šume poći, Gdje srce stane u svako gnijezdo. Na bistrom slapu oprat ću tijelo, Nakvasit usta suha od žeđi, Studenom vodom otrti čelo, I bit ću … Настави са читањем Mračno doba – Ivan Goran Kovačić