Слово о Сави – Јанко Ђоновић

Камени очњак Маглића израња из пазуха борових. Савино име испреда из гусала јаворових. Сава – легенда што њедри из погибељи и бола Сава – срж стољетних јела, њихово срце и смола. Живи у сновима тифусара над брзотоцима Сутјеске, на висећим мостовима што дрхте као самоубице над бучним провалијама… Сава – пушчани јек што путује горама и улази у говор и сан. Пушчани јек – ватрени … Настави са читањем Слово о Сави – Јанко Ђоновић

Bolničarka – Vladimir Čerkez

Bila je trešnja mlada Rascvjetala Bila je trešnja Među borovima Na tankom granju Sušila dolamu Kapu sa zvijezdom Na granju trešnje Sušila zavoje Za moje rane Preboljeh rane Pregazih rijeke Prebrodih vrijeme A trešnju sanjam Bolan od trešnje Možda si mi ti dio srca odnijela U sanitetskoj torbi S okrvavljenim zavojima ______________________________________________________________ Vladimir Čerkez rođen je u Sarajevu, 26. novembra 1923. pesnik, romanopisac, partizan. Knjige pesama: … Настави са читањем Bolničarka – Vladimir Čerkez

Nepogoda nad Kragujevcom – Kito Lorenc

Raste kišno stablo iznad Kragujevca kao muzika guslica lako, Tu, rekoše silni, možeš lepotu tražiti, i baciše železne oči i vredno stadoše ubijati. Lasta cvrkutanje crno niže. u dolinu cilja, spomenika slomljeno krilo nad grobovima se svija. Zašume molitava hor uz vetrova pesme kao vihora hiljade sav predeo ugasiše. A munja i grom doneće nam mir… Možda je tud Jurij Kješka bežao partizanima?* Nad Kragujevcom … Настави са читањем Nepogoda nad Kragujevcom – Kito Lorenc

Zapis – Vladimir Popović

Pali u borbi, strijeljani van grada, il umoreni krvnikovom rukom, il obješeni na trgu pred pukom – zriju i svijetle u košnici nada. I rastu zemljom iz krvi i pada u zakon borbe i trudna imena: znana, neznana, nijema, bezimena, ona su danas zastava hiljada. I, urezana od ljudi i žena u koru drva, na licu kamena, dižu nas, hrabre u mraku i zloći. Sto … Настави са читањем Zapis – Vladimir Popović

O teško je četnik biti – Ivan Goran Kovačić

Hej, što sam vam noćas pio Talijansko „buono vino“ Zato, što bih drukče krio, Otkrit ću vam sada fino. Talijansko vino nije, Već – tamo – iz Dalmacije (To moramo isto kriti) – O teško je četnik biti! Govorimo četnicima: – Vi ste borci otadžbine! A svak od njih lirâ ima I ponešto popudbine. To nam daje silni Duce. Iz Londona onda buče: „Domovinu Draža … Настави са читањем O teško je četnik biti – Ivan Goran Kovačić

Pjesma u žitu – Vladimir Čerkez

Plavi jorgovan njiše zoru. I zvijezde gasnu horizontom. Ležim u žitu – zelenom moru. Kaplju rakete dalekim frontom. Muklo se valja tutanj boja. Dim paljevina vjetar nosi. U blatu sa mnom četa moja I vlati žita u crnoj kosi. Ne plaši mene zora ova. Lažno se smješka ratna sreća. Nebo i zvijezde umjesto krova, Al taj jorgovan na svadbe sjeća. Iz grmlja srebrn zvončić ptice … Настави са читањем Pjesma u žitu – Vladimir Čerkez

Kljuse – Ivan Goran Kovačić

Klonulo je kljuse kraj puta, sred snijega: Dršće izranjeno; porasla mu dlaka Ko lešu; kolone prolaze kraj njega Bez glasa, u gluhu jarku njegva mraka. Tu stoji na mjestu i noći i dane, Ko da je ukleto, bez kretnje, nit miče Repom; na njem samo pomiču se rane Živeći i rastuć; dlaka dalje niče. Kao mahovina na grobu, i trava. Mršavi mu truplo, polako se … Настави са читањем Kljuse – Ivan Goran Kovačić

Pred smrtjo – Karel Destovnik Kajuh

Kadar žalosten sem in potrt, denem svoje misli med dlani. Kakor bi umiral se takrat mi zdi, kot da oznanjal bi skovir mi smrt… Ali predno mi skovir odpoje; malo preden bom umrl, se bom v tihi hram zaprl in izpel vse pesmi svoje. – – – – – – – – – Pred smrću Kad stanem tužan i klonem, i stavim misli među ruke … Настави са читањем Pred smrtjo – Karel Destovnik Kajuh

Прича о изгубљеној – Бранко Ћопић

„Још живиш, можда, а можда умрла си, ал давни кад ми проговоре гласи, твоје ми име донесу…“ (Из чешке лирике) Као да опет гледам: ево сурових дана… Рано je прољеће било, а тебе опече, у сутон, пољубац развигорца и руке, сироте двије, клонуше пусто у крило; снена од пупова, над тобом, тамна се зањиха грана. Шапатом тугованка са усана ти слети; „О, пушко, по крви … Настави са читањем Прича о изгубљеној – Бранко Ћопић

Strijeljanoj maloj Ani studentkinji – Radovan Zogović

Mi smo voljeli vjetar po tek isklasaloj zobi, i snijeg gradski – po trepavicama zvjezdice i latice. I imali smo – čas u mojoj, čas u njenoj sobi – uramljenu kopiju Renoarove Čitačice. I imali smo, nas dvoje, iz skupnog bježanja od žandara, iz zaklona najzad, poljubac koji nijesmo ponovili. Neizbježni poljubac iza susreta očiju od sreće i od žara; nezaboravni, o kojemu nikad nijesmo … Настави са читањем Strijeljanoj maloj Ani studentkinji – Radovan Zogović