Povratak – Hamid Dizdar

Sve okuke, staze i vrtove
dozivam u pamet i sjećanje.
Niz masline se cijede kapi sunca
sumrak će sići niz sive kamenjare
i progutati opušteno lišće smokava
u ogradama.

Moje oči traže poznate zvijezde,
moje ruke su u nebo ispružene
naš kamen je radost,
naša radost je tuga golema.

Pognute glave i blijeda lica
niz pelinov sokak prolazim.
O nesretna majko moja
što nevidom naseli dubine mutne Save
ispod sablasnih skela prokletog Jasenovca,
hoću li svisnuti na pločama avlije
dodirom tvojih cvjetova
što si ih suzama zaljevala
misleći na mene?

Hoću li svisnuti pod rumenim šipkom
gdje si mi kosu milovala
za ruku me vodila?
Hoću li svisnuti na ulazu u odaju
gdje si me u muci rodila?


Hamid Dizdar rođen je 1907. u Stocu, umro je 1967. g. u Sarajevu. Knjige pesama: Arabeske, Zapisi u kamenu, Obasjane staze, Niko se ne vraća…
Slika: G. Vasiliev – Susret

Advertisements

Ostavi komentar

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s