Слово о Сави – Јанко Ђоновић

Камени очњак Маглића
израња из пазуха
борових.
Савино име испреда
из гусала јаворових.

Сава –
легенда
што њедри из погибељи
и бола
Сава –
срж стољетних јела,
њихово срце и смола.

Живи у сновима тифусара
над брзотоцима
Сутјеске,
на висећим мостовима
што дрхте као самоубице
над бучним провалијама…

Сава –
пушчани јек
што путује горама
и улази у говор
и сан.
Пушчани јек –
ватрени вез,
озеблим рукама ткан.

Сава –
рало тежачко
што оре у кршеву.
Сава –
гладна, поједена кашика
у колибама на Вучеву.

Израња из пазуха борових
легенда
што наједри из погибељи
и бола.
Сава –
срж стољетних јела,
њихово срце и смола.


САВА КОВАЧЕВИЋ рођен је 25. јануара 1905. године у Нудолу близу Грахова код Никшића, у Црној Гори.
Потиче из земљорадничке породице Благоја и Јоване Ковачевић. Његову породицу су у Никшићу и околини знали под надимком Мизаре.
Детињство и младост Сава Ковачевић провео је у родном крају, где је завршио основну школу у суседном селу Заслапу. Због лошег материјалног стања породице, није наставио даље школовање, већ је остао на селу и почео да се бави пољопривредом. Као младић је радио у „Омбли“, предузећу за експлоатацију шуме, Бијела Гора и у руднику Трепча, београдској штампарији „Време“. Одатле је због револуционарног рада протеран у родни крај где се запослио као шумарски радник, а касније је радио на породичном имању.
Члан КПЈ је постао 1925. г. где је вршио разне функције. Идејно се формирао под утицајем брата Николе Ковачевића, познатог револуционара. Због комунистичких активности хапшен је више пута (у Грахову, Никшићу, Цетињу, Косовској Митровици и Београду) и извођен пред суд. Године 1936. када је приликом велике полицијски провале у партијску организацију у Црној Гори ухапшено око 300 људи, Сава је избегао хапшење и заједно с још тројицом другова се наоружан склонио у шуму. У илегалности је тада провео девет месеци, али се, уз гаранцију, предао судским властима у Никшићу, одакле је спроведен у затвор у Сарајево, а нешто касније изведен пред Државни суд за заштиту државе у Београду (1937). На суду је ослобођен. У пролеће 1940. године, је ухапшен и спроведен на суђење у Стару Кањижу, али је и овога пута ослобођен. Последњи пут је ухапшен уочи Априлског рата 1941. године. Учествовао је као члан ОК КПЈ Никшић у припремама за јулски устанак 1941.
Са развојем устанка у Црној Гори, Сава је војно-политички рад својих јединица усмерио и у источну Херцеговину и према Дубровнику. Јануара 1942. године формиран је Оперативни штаб за Херцеговину, на чијем се челу налазио Сава и који је имао задатак да координира борбе црногорских и херцеговачких јединица. Тада су се под његовом командом нашле снаге јачине око 20 батаљона, које су деловале на простору од Острога до Дубровника и од Боке до Гацка. Делови одреда су били ангажовани и у борби с четницима на подручју Колашина. У априлу 1942. г. је именован за члана Главног штаба НОП одреда Црне Горе и Боке, а маја исте године изабран је за члана Врховног штаба НОП и ДВЈ.
У току Треће непријатељске офанзиве, јединице Никшићког партизанског одреда водиле су изузетно тешке борбе око Никшића и Грахова, у Боки и у Пиви. Априла 1942., у борбама у Жупи никшићкој тешко су поражене јаке четничке снаге под командом Баја Станишића – то је био први тежи пораз четника у Црној Гори. Нове поразе одред им је нанео у борбама на правцу Никшић – Пива. Поред руковођења одредом, као заменик команданта Главног штаба руководио је повлачењем Ловћенског партизанског одреда правцем Трешњево – Грахово – Бањани – Пива, као и Зетским партизанским одредом, око Никшића и у Пиви.
Када је 12. јуна 1942. године формирана Пета пролетерска црногорска ударна бригада, Сава је постао њен први командант. Бригада је најпре била главна заштитница у борбама на тромеђи Црне Горе, Босне и Херцеговине, а потом је са ширег простора Зеленгоре штитила поход групе пролетерских бригада у западну Босну и осигуравала збег народа и болницу. Од 22. јула до 2. августа, заједно с Херцеговачким партизанким одредом, Драгачевско – челебићким батаљоном, болницом и збегом, Пета бригада је извела пробој од Дрине до Прозора. У централној и западној Босни бригада је, од августа 1942. до јануара 1943., водила борбе око Прозора, Травника, Јајца и др.
У току Четврте непријатељске офанзиве, Савина бригада је учествовала у борби за Прозор, борби с тенковима у Острошцу, нападу на Коњиц, одбрани у долини Неретве, која је имала велики значај за спас рањеника и општи успех у бици на Неретви. После преласка Неретве, бригада је водила борбе на левој обали Неретве, за ослобођење и одбрану Невесиња, на Планој, Јаворку и Биочу. Сава је командовао бригадом у оштрим борбама на правцу Никшић – Шавник, на Комарници и на Дурмитору, што је успорило надирање вишеструко јачих немачко – италијанских снага у Петој офанзиви.

У најтежем периоду Пете непријатељске офанзиве, јуна 1943. године, Сава је постављен за команданта Треће ударне дивизије. Дивизији је тада пао најтежи задатак – да буде заштитница Главне оперативне групе, да штити Централну болницу и изврши пробој из окружења. У десетодневним борбама под Савином командом, дивизија се борила с непријатељем који је био готово двадесет пута бројнији, и учинила све да спасе рањенике. Чињени су покушаји да се нађе погодна могућност за пробој. У тешким борбама 11. и 12. јуна на Вучеву, под Маглићем, код Боровна, на десној обали река Сутјеске, одбијени су снажни удари непријатеља, спашена болница и направљен покушај да се на левој обали Сутјеске образује мостобран. Дана 13. јуна, главне снаге дивизије су пошле у општи напад на левој обали Сутјеске – дивизија је успела да потисне непријатеља, али не и да сломи његов отпор на Кошуру, падинама Озрена, Ластве, Казана. У најкритичнијем тренутку, Сава је одлучио да се новим јуришем изврши пробој – с пратећом четом и групом курира избио је у први стрељачки строј, заповедио јуриш, и пуцајући из пушкомитраљеза, пошао напред и пао покошен непријатељевим рафалима.

Одлуком Врховног штаба НОВ и ПОЈ, 6. јула 1943. године, проглашен је за народног хероја, међу првим борцима НОВ и ПОЈ. Одлуком Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза одликован је Орденом Кутузова. У „Билтену Врховног штаба“ бр 29-31 о проглашењу Саве Ковачевића за народног хероја пише: „На основу ријешења Врховног штаба даје се назив народног хероја другу Сави Ковачевићу, команданту III ударне дивизије, који је погинуо јуначком смрћу јуна мјесеца 1943 г., код Врбнице јуришајући на челу својих бораца на непријатељске бункере при пробијању непријатељског обруча. Слава великом црногорском јунаку другу Сави Ковачевићу!”

Читава Савина породица је учествовала у Народноослободилачкој борби – 13. јуна 1943. заједно са Савом су погинули његов отац Благоје, брат Јанко и четрнаестогодишњи братић Драган, који је био Савин курир. Савин рођени брат Никола Ковачевић је био познати револуционар, а његов син Митар је такође проглашен за народног хероја.

Advertisements

Ostavi komentar

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s