Poslednji trenutak – Jože Udovič

„Pred puškama stojim,
jutro sviće, živo jutro posljednjeg maja,
tanak plač zvona dopire do tihog kraja.
Pred puškama stojim,
sunce, hitro iza zelenog brega grani,
poslednji put me svojim čistim svetlom nahrani!
Pred puškama stojim
i vidim veliki uzrok i duh koji je kriv,
i ko ubija, mrtav je, a mrtvi ostaje živ.
Pred puškama stojim,
volim ovaj svet, svaku travu, svaku vlat,
i tople ljudske oči, uprte u vremena dalj.
Pred puškama stojim,
gde je ona vesela devojka u ovoj minuti?
Ruku je pružila iza plavih snova i ništa ne
sluti.

Pred puškama stojim,
oko na grmu procvalu još sok života pije,
umreću s cvećem u očima, samo se u venac mi vije.
Pred puškama stojim,
već donose sanduk tesan, crn i uzan.
Ne vežite oči! Kraj će dočekati budan.
Pred puškama stojim,
ova smrt je velika i jedva sam je vredan.
Al` zašto ih gađa dvanaest a ne samo jedan?“

Pred puškama nauznak leži,
jato ševa s poljane beži,
lahori hitri raznose njegov posljednji dah,
njime blagosilju svet, još nem i miran.

(Pesmu sa slovenačkog prevela je Roksanda Njeguš)


Jože Udovič – rođen 17. 10. 1912.; bio je slovenački pisac i pesnik. Tokom Drugog svetskog rata bio je interniran u italijanski logor, a od 1943. g. pridružio se partizanima. Umro je 1986. u Ljubljani.
Na fotografijama: Streljanje i vešanje osamnaestogodišnjeg omladinca Veselina Nikolića u Kruševcu, avgusta 1941. godine.
U avgustu 1941. SKOJ je pripremao više akcija, a najznačajnija je trebala da bude paljenje skladišta nemačkog benzina u zgradi Osnovne škole u Kruševcu. Akcijom je rukovodio Branko Perišić sekretar OK SKOJ-a, a određeni su Milan Ivić i Stevan Milanko da u njoj učestvuju. Tog dana našli su se u podrumu škole – Branko Perišić, Milan Ivić, Veselin Nikolić, Stevan Milanko i jedan trgovački pomoćnik. Podeljeni su pištolji i bombe i rečeno im je da do prestanka policijskog časa nije bilo stražara kod benzina. Veselin je zahtevao da bude taj koji će učestvovati u akciji.
Po sećanju Stevana Milanka, člana KPJ: „Ivić je sa trgovačkim pomoćnikom dobio zadatak da obezbedjuje akciju iz pravca Spomenika kosovskim junacima, a ja, sa pištoljem i dvema bombama, od pravca Gimnazije, gde su bili smešteni nemački vojnici. Završetak akcije i povlačenje trebalo je da bude posle nastanka eksplozije i požara. Zborno mesto određeno je u kukuruzima između železničke stanice i kasarne. (…) U očekivanju požara i eksplozije ostao sam nekoliko minuta. Ništa se nije dogodilo. Umesto eksplozije čuo sam samo pucnjeve iz revolvera. Shvatio sam da se dogodilo nešto nepredviđeno. (…) Na zbornom mestu nije bilo Veselina. Po dogovoru prošao sam kroz Kruševac da bi doznao novosti i video šta je sa Veselinom. Kroz grad su prolazile pojačane patrole a od građana sam saznao da je uhapšen jedan mladić koji je pokušao da zapali skladište benzina. On je u bekstvu naleteo na jednog policajca, koji ga je, uz pomoć Nemaca, uspeo da uhvati. (…) Veselin je na saslušanju mučen i mrcvaren, ali ništa nije priznao. Imao je herojsko držanje. Sutradan je streljan i potom obešen u centru Kruševca. To je bila prva žrtva našeg kraja. To se zbilo u subotu 23. avgusta.“
Izvor teksta: „Sinteza časopis za kulturu, umetnost i društvena pitanja“, broj 11 iz 1981. godine, strana 93: Sećanja Stevana Milanka: http://www.nbks.org.rs/digNBK/sintezaNS/sintezans16/files/basic-html/page95.html

Advertisements

Ostavi komentar

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s