Radnik na pristaništu – Dušan Jerković

Svakog dana
sa okrajkom hleba kroz grad poneće noć
na putu svom iz predgrađa, do šlepova teretnih
gde u znoju, kao poluga savijen, po ceo dan mrki ugalj
vuče.

Tugom zagledan u brod koji odlazi, daleko bi želeo poć`.
Zastane samo na tren, dok obalom trešti svađa.
Danas ga nadzornik psuje još gore nego juče.

Bez reči tovari ugalj sa šlepa dole na obalu strmu,
da bude toplije onima što su bez topline,
koji kraj svetlog kamiona lažu o sreći ljudi.

Seti se u radu, često, svoje starice majke,
koja ga ceo dan, bolna, čeka u postelji i svine
od bola i tereta po neki prst svoj, a gdekad jedne iz
grudi.

Za njega život je taman, pun čađi, psovki i dima;
to je teretni šlep kog lađa po pučini vuče.
Kad bi od rada oboleo, dojadio bi šefovima
i otpustili bi ga, da ga ma ko divljački pretuče
kao besposličara i sumnjivog gradskog skitnicu
(novine sutra bi, možda, u tri reda zabeležile njegovu
smrt, kao svakodnevnu sitnicu).

Grudobolnoj majci od tuge bi pred očima prsla tama,
a vlasnik sobe bi je izbacio zbog neplaćene kirije…

Na pristaništu bi se radilo, kao i uvek dotle…
Na mesto ubijenoga došao drugi bi mučenik…
I svi bi se, po svršenom poslu, uveče napili rakije.


Dušan Jerković, rođen je 1903. g. Pripadnik je grupe neoromantičara a u svom nevelikom pesničkom opusu prešao je od levog ekspresionizma do socijalne lirike. Život je završio kao žrtva fašističkog terora 1943. g. u koncentracionom logoru u Norveškoj.
Slika: „Radnik“, Petar Dobrović

Advertisements

Ostavi komentar

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s