Nemački vojnici poziraju pored grupe „ulovljenih“ zrenjaninski komunista-odmetnika, 23. jula 1941. godine. Bar dvojica vojnika se vide levo, jedan gore desno, a u sredini iza komunista je nemački oficir, koji ih razgleda.
Na ovoj fotografiji sa početka ustanka vidimo grupu odmetnika u civilnom odelu, po čemu se upadljivo razlikuju od kasnijih partizana, koji su izgledali kao vojska.
Glavni nemački ulov bio je zrenjaninski pesnik i politički komesar odreda u nastajanju, Vladimir Koča Kolarov. Sa njim su uhvaćeni njegova devojka Ruža Šulman i njen rođak Frank Samuel Šandor, kao i vlasnici vinograda, Andrija i Zoran Nićetin (otac i sin), jataci. Vinograd Nićetina je zapravio bio baza Okružnog komiteta KPJ za severni Banat. Jevrejska narodnost Ruže i Franka, zajedno sa njihovim komunizmom, dobro se uklapala u stereotipe nacističke propagande.
Komunisti su u leto 1941. godine započeli dizanje ustanka u Vojvodini, kao i širom okupirane Jugoslavije. Glavne ustaničke aktivnosti bile su paljenje žita oduzetog od seljaka za potrebe nemačke vojske, i diverzije. Ustanak u Vojvodini bio je sasečen u korenu, verovatno zbog prirode terena, osim na Fruškoj gori gde je uspeo da se razvije.
Koča, Ruža i Frank su nakon tri dana javno streljani u Zrenjaninu, zajedno sa par uhapšenih komunista iz Kikinde. Imena vlasnika vinograda se ne pominju među streljanima.
Izvor fotografije: Istorijski arhiv Zrenjanin F.45 Zbirka fotografija 1890-2003, 225.
Slike partizana 
„Teško je tačno utvrditi kako su Nemci otkrili bazu. Ali, očigledno, podatak koji su dobili govorio im je koga sve ima u maloj vinogradskoj kućici Nićetinih i šta se sve tu radi. Nemci sami kažu da su podatak dobili od svojih „konfidentkinja“ a da li je to bila Nemica Greta Lajham koja je kao komšinica mogla ponešto i da dozna ili neko drugi, nije do kraja raščišćeno. Jer sa razlogom se sumnjalo da bi to mogao biti Radisav Popov Rudi. Njemu je Andrija Nićetin bio ujak a Zoran (Nićetin) brat od ujaka. Rudi je tih dana dolazio u vinograd i u kolibici zatekao Koču i drugove. Ovaj čovek je znao da su Koča Kolarov i Ruža Šulman bili ucenjeni i da sledi nagrada onom ko ih prijavi. Tek, već sutradan posle ove posete, u akciju su krenula dobro opremljena jedinica iz puka „Grof Ojlenburg“, zajedno sa odredom manšaftovaca i agentima (…) Ove jake snage nastupila su u vidu potkovice prema obalama reke zahvatajući razvijenijim strojem sve njive u okolini vinograda NIćetinih. Češljajući kukuruze tako su i naišli na Koču i drugove koji nisu uspeli da odmaknu daleko od kolibe. Niko od njih tom prilikom nije imao oružje u rukama i bili su lako savladani.
Pred kolibom Nemci su zarobljenike postrojili udarajući ih nemilosrdno kundacima dok je komandant jedinice stalno pominjao kako ove bitange treba na licu mesta streljati. Međutim, postrojavanje je imalo drugi cilj. Nemci su želeli da imaju trajnu uspomenu ovog uspelog lova na ljude, pa su jednostavno fotografisali Koču i njegove drugove. Kada je to bilo završeno, Koču, Ružu, Andriju, Zorana, Lazara i Samuela potrojili su po dvoje, stavili im lisice na ruke, okružili ih sa svih strana pratnjom vojnika sa puškama po sredini i tako pešice poterali prema gradu. Iza njih je u lakom stroju išla cela jedinica koja je učestvovala u akciji.
Koča se kretao na čelu male kolone. Išao je sigurno, uzdignute glave i ozbiljna lica. Njegovim primerom išli su i ostali,… Narod je zastajkivao na ulici. Nemci su se rugali vezanim ljudima i vređali ih, a drugi, među kojima i poneki od onih koji su prepoznali Koču i Ružu, zabrinuto su ispraćali ovu tegobnu kolonu.
Na samom ulazu u dvorište Županijske zgrade, Koča je zastao kao da je želeo još jednom da osmotri glavni trg svoga grada. Neko iz pratnje ga je žestoko pogodio kundakom. Od tog snažnog udarca, vezanih ruku, Koča se strpoštao na asfalt. I dok mu je mlaz krvi curio iz usta preko brade imao je snage da uzvikne: „Dole fašizam!“.
Iz knjige „Zrenjaninske vatre“ Đorđe Momočilović str. 352 i 353
Свиђа ми сеСвиђа ми се